Izleti

Svoj boravak na Zlatiboru oplemenite I obogatite jednodnevnim izletima. Sasvim je svejedno na koju cete se stranu uputiti, jer vas nebrojene prirodne lepote cekaju svuda uokolo.
      Boravak u bilo kom objektu Turistickog centra Zlatibor je uvek svojevrstan dozivljaj, spoj odmora I uzivanja, ali I mogucnost rekreativnog pesacenja, jahanja, obilaska slikovite okoline automobilom, kolima ili saonicama, zavisno od vasih prohteva I godisnjih doba.
      Jedan od zanimljivih lokaliteta je Murtenica nekadasnja “Hajducka Planina”, jedinstvena zbog rasporeda vegetacije, na kojoj se kao po nekakvom neznanom pravilu smenjuju sumoviti predeli I osuncani proplanci. Dok ste na Murtenici, priustite sebi piknik kod Hajducke cesme, Hajducice, Barica, Rekace ili Pragova.
      Jednako prijatan dan mozete provesti I ukoliko se odlucite za obilazak kanjona Crnog Rzava iznad koga k nebu stremi vis Cavlovc cije su padine prekrivene tako gustom sumom u kojoj cete se tesko oteti utisku da se nalazite na pragu jedinstvene prasume u srcu pitomine. Na ovom potezu su posebno atraktivne Velike Livade, Zaton, Gudara I Previja.
     Za odlazak na Tornik je potrebno nesto malo vise hrabrosti I dobra fizicka sprema, ali svaki korak ulozenog truda, visestruko ce vam se isplatiti lepotom prizora koji ce puci pred vama kada se nadjete na vrhu.Ukoliko je dan suncan, golim okom cete videti Avalu na severu, Durmitor na jugu, I bosanske planine na zapadu, preko Drine.
     A ako se osecate kraljevski dobro, posetite mesta koja su bila posebno za srce prirasla srpskim kraljevima. Kralj Aleksandar je bio zaljubljen u Jelje gde je nameravao da kupi jednu suvat ne bili tu izgradio letnjikovac, a kralj Petar I je bio privrezeniji Vodicama gde je rado, s prijateljima, dolazio na kampovanje.
     Selo Gostilje je pravi mamac za ljubitelje “neukrocene” prirode. Pedesetak domacinstava ima sertifikate za izdavanje kuca, a ljubazni domacini ce vam rado pokazati jedan od najvecih vodopada u Srbiji, svoju vodenicu potocaru, a s malo maste ovde mozete zaista uzivati I “cuti” tisinu.
 
SPELEOLOGIJA
 

     Jedna od posebnih znamenitosti ovog kraja su kraske pecine koje Zlatibor izdvajaju od svih okolnih planina dajuci mu posebnu draz. Nedovoljno poznate spilje prepune su pecinskih ukrasa koji su nastajali desetinama I stotinama hiljada godina, poloako, iz dana u dan, delovanjem prirodnih cinilaca.

     Za sada je, od svih zlatiborskih pecina istrazena I turistima delimicno dostupna samo jedna-Stopica pecina. Oko nje, ali jos vise oko onih koje su nedostupne koraku namernika, ispredne su nebrojne price, najcesce, o  romanticnim I dramaticnim sudbinama nekadasnjih stanovnika zlatiborskog kraja.

     Stopica pecina se nalazi na desnoj strain klisure Pristavice, u blizini sela Rozanstva. Duga je 2.000 m sa visinom svoda od citavih 50 m.Pecinski ukrasi u njoj su jedinstvene lepote, a posebna interesantost su bigrene “kade” , udubljenja oivicena kamenim zidovima u kojima se nakuplja voda, a kada nadodje, pretace se iz njih u vidu jedinstvenih kaskada. Na samom ulazu u pecinu je vodopad recice Ponor koja se survava u Stopica pecinu I nestaje u njenim dubinama.

     Ojkovacka pecina je manje pristupacna, uskim, tesko dostupnim ulazom kao da od posetilaca zeli da sakrije svoje dvorane ukrasene stalaktitima I drugim kamenim ukrasima. Medjutim, zbog izgradnje Zlatarskog jezera I povisenog nivoa vode u zimskom periodu, ova pecina je relativno dostupna posetiocima samo u toku leta.

SIROGOJNO – MUZEJ POD OTVORENIM NEBOM
 
    Muzej pod otvorenim nebom “ Staro selo “ u Sirogojnu cuva I prezentuje tradicionalno graditeljstvo materijalno I duhovno nasledje srpskog sela planinskih oblasti dinarske regije. Oko pedeset originalnih zlatiborskih brvnara, sa preko dve hiljade eksponata izlozeno je u jedinstvenoj postavci starih seoskih  okucnica sa mnogobrojnim zgradama, u prirodnom okruzenju potpune rekonstrukcije svih pratecih ambijentalnih delova jedinstvene spomenicke celine.
    Otvoren svakog dana za mnogobrojne posetioce tokom citave godine (preko 100 000 godisnje) , kroz pricu vodica ili filmski zapis kojima se posetilac uvodi u svet zaboravnjene ili nepoznate postojbine predaka, muzej pod otvoreni nebom nudi susret sa kucama I zgradama razlicitih namena, predmetima, pokucstvom alatima koji su stvarani ikonskom spoznajom covekovih potreba, zanatlijama koji starim alatima izradjuju predmete od zemlje I drveta, autenticne I osobne nacionalne suvenire.
     Muzej u Sirogojnu je mesto okupljanja istrazivaca I stvaralaca na letnjim skolama, seminara I drugim edukativnim programima ciji ji cilj spoznavanje I vrednovanje sopstvene tradicije I njeno prisustvo u radu svih buducih srpskih stvaralaca. Kroz svoju vrednu izdavacku delatnost saradnici Muzeja takodje daju doprinos boljem poznavanju bogatog nasledja srpskog sela.
     Za mnogobrojne posetioce Muzeja uradjena je I posebna Celina zgrada za odmor, predah I okrepljenje. Za one koji gladni ili zedni u ponudi stare seoske krcme otkriva se zaboravljena, a najzdravija trpeza, obojena nostalgijom i toplim mirisima zavicaja. U starim zgradama uradjeni su konaci za boravak oplemenjeni drvetom, tradicionalnim pokucstvom I ogrejani vatrom iz kamina.
U Evropskoj porodici
      Izgradnja Muzeja je zapoceta 1979. god. Premestanjem objekata na odbranu lokaciju u blizini crkve Svetog Petra I Pavla u centru sela Sirogojna. Na povrsini od pet hektara nalazi se 47 originalnih objekata.
      Muzejska Celina sa crkvom Svetog Petra I Pavla stavljena je pod zastitu zakona kao spomenik culture I proglasena kao kulturno dobro prve kategorije – od izuzetnog znacaja u kulturi Republike Srbije, a Muzej je 1990. god. Uclanjen u Evropsku zajednicu muzeja pod otvorenim nebom.

 
SARGANSKA OSMICA 

      Cuveni Tarabica proroci su pre vek I po predskazali: “ Kroz cigansko padaliste procice  gvozdenim ognjenim kolima, koja ce uvek sama zasijati na onom mestu gde su sad evo ciganske cerge “ .
     Rec je naravno, o trasi pruge uzanog koloseka I lokomotivi parnjaci koja je, preko planinskog prevoja Sargan, izmedju Tare I Zlatibora, povezivala I Uzice I Visegrad, cuvenoj sarganskoj osmici. Pruga je pustena u saobracaj 1925. god. Da bi, nerazumnim odlukama bila ukinuta 1974. god.
     U martu 1999. zapocela je obnova, sredinom novembra postavljene I prve sine na delu od stanice Sargan Vitasi do Mokre Gore. Tu parnjaca I popularni  “ Cira “ savladjuje visinsku razliku od 300 m na trasi drugoj triipo km. Pruga neobicnom putnom petljom u obliku broja 8 prolazi kroz impresivan predeo. Duga je trinaestipo km. a na  njoj, su 22 tunela I desetak mostova I vijadukta.
     U turistickoj ponudi sarganske osmice, koju vec posecuju hiljade zanatizeljnika, nasla se I kuca cuvenih proroka Tarabica u Kremnima, motel visoke kategorije u Mokroj Gori, apartmansko naselje Jatare u srcu planine sargan, “ zivo “ etno selo kod “ devetke “, ciste I lekovite planinske vode, kupalista na reci Kamisini, trave I cajevi iz netaknute prirode.
   
                                                                     SJAJAN IZAZOV, MORA SE PRIZNATI!